Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Učenje ekonomista". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

1. Uvodni deo

 

Niko sa sigurnoscu ne moze utvrditi kada je nastala skola klasicne ekonomije,za koji period je vezan pocetak njenog formiranjaneki se vezuju za XVI vek,ali jedno je sa sigurnoscu tacno—kolevka klasicne politicke ekonomije je Engleska.Bez svake sumnje.Uporedo sa njenim nastankom nastali su odredjeni pravci od socijaliyma pa sve do klasicnog liberalizma.Treba istaci da se u tom vremenu pojavio veliki broj ekonomista,utemeljivaca principa i yakona ekonomije,koja sui dana danas opste prihvacena i gotovo da je nemoguce zamisliti modern ekonomiju bez istih.U svom izlaganju ja sam posebnu paznju skrenula na trojicu ekonomista koji su svojim radom i teorijama doprineli razvoju ekonomije.oni su bili Adam Smit,Viljem peti,David Rikardo.

 

Važna teza jeste da klasični liberalizam, kao koherentni skup principa, ne može da osigura javnu podršku sve dok su njegovi glasnogovornici pripadnici druge grupe. Nauka i lični interes zaista daju snagu svakom argumentu, i to pogotovo ako idu zajedno. Ali izvan i preko nauke i ličnog interesa potrebna je vizija ideala, a oni koji sebe svrstavaju u klub klasičnih liberala propuštaju da to na delu i pokažu, naročito ukoliko zanemare ovaj zahtev. To da li će nekog zastupnika ovih ideja motivisati ovakva vizija, stvar je individualne odluke.

 

Posredno sam ukazao na smisao naslova mog teksta. Rečničke definicije duše uključuju „oduhovljeni ili životni princip“ i „pokretni duh“,[termini prevedeni prema Rečniku filozofskih pojmova (2005) prim.prev.] atribute koji su izgleda podjednako primenljivi na osobe i na filozofska gledišta. Možda je, ipak, pogrešno misliti o „spasavanju“ duše kada se ona ovako definiše, bilo da se odnosi na osobu ili na gledište. Duše su po sebi stvorene a ne spasene, a odsustvo životnog načela podrazumeva pre prisustvo neke mogućnosti stvaranja nego latentnu prisutnost ili istrošenu energiju.

 

Delo Adama Smita, zajedno s njegovim filozofskim prethodnicima i naslednicima, stvorilo je sveobuhvatnu i celovitu viziju poretka ljudske interakcije koja je ostvarljiva u realnosti, bar u dovoljnoj meri da omogući životnom principu ili pokretnom duhu ostvarivanje konstruktivne institucionalne promene. U isto vreme, i baš zato što ona jeste i ostaje potencijalno ostvarljiva, ova vizija zadovoljava opšteljudsku potrebu za nekim natprirodnim idealom. Klasični liberalizam ovo svojstvo deli sa svojim arhirivalom, socijalizmom, čija sveobuhvatna vizija transcendira podjednako nauku i lični interes, što je - kako ponekad njegovi advokati tvrde - njegova osobenost. To jest, i klasični liberalizam i socijalizam imaju svoje duše, iako im se ovi motivacioni faktori potpuno i dramatično razlikuju.

 

Malo ljudi bi osporilo tezu da je životni princip nešto najvažnije za celokupno socijalističko shvatanje. Ali mnogi propovednici klasičnog liberalizma kao da se ustežu da obznane postojanje onog što sam imenovao dušom njihovog stanovišta. Izgleda da često traže ekskluzivno, „naučno“ pokriće za odbranu svog stanovišta, upotpunjavajući to povremeno ukazivanjem na prosvećeni lični interes. Njima kao da je nekako neprijatno da priznaju pozadinsku prisutnost ideološkog zahteva (čaki i kada je prepoznaju), koji se nalazi u klasičnom liberalizmu kao sveobuhvatnom weltanschauung-u. Iako ovakvo udaljeno gledište može pružiti neko zadovoljenje onima koji se kvalifikuju kao cognoscenti [učeni ljudi, prim.prev.], propušta se prilika za sticanje javne podrške, budući da se osnovni principi ne obznanjuju nenaučnoj zajednici.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]